 |
| Slika Anđela Brisnovali |
Divno jutro
Divno divno
jutro, mirno
kao isklesani
kamen. Intravenski
persijska kafa mi
struji krvlju, šapauće
stihove o Zaratustri.
Tu su i belgiski kroasani.
Kroz prozor ulazi
divni odjek metalnih pitica.
Čitam Epikurove dekrete
o smislenom zadovoljstvu
koje nije samo telesno,
već i duhovno. Boje sjaje
i nestaju iznenada,
kao vilin konjici u .
cirkusu. Iz sobe viče
mi majka: "Požuri,
zar opet hoćeš opet
da zakasniš na sopstvenu sahranu?".
Jadi mladog Apolona
Ekonomska kriza
zahvatila Olimp.
Posejdon se preselio
u Indiju, šeta zemljom
kao rapsod, peva o
seksualnim deliktima
olimpljana i morskim
zvezdama.
Afrodita se ušunjala
u Botičelijevu sliku,
glumi samu sebe i sjaji
tamnim bojama, otrcanim.
Ostali bogovi se razbežaše
kao besni psi u Beotiju
da seju strahove.
Zevs sa zakopao u zemlju,
negde blizu Tebe
preobražen u drvenu stolicu.
Apolon ostao sam,
nabavio kišni mantil
i luta bespućima trakijskih
Mašina koja cvrkuće
u sudaru svetova
rađaju se organske kontemplacije
teološke rasprave o
kamenu i ozidanom
zlatu
opet se vreme ubrzava
a čovek pada u
greh biblijski i
čuči
skrivajući se
iza potamnelog psalma
Nije li vreme da ptice pevaju
Odmrznuo se moreuz
u našoj ovalnoj sobi.
Mirisi blage kobi plutaju.
Smeje se ceo prostor.
Zvonko Karanović filozofira u zgradi
Ulazak u kuću bića
zahteva:
odstraniti jezičko salo,
pogledati u umorno
ogledalo odreći se
šumskih totema utonulih
u sablasne etrurske lobanje
kaže Zvonko komšiji
Oktavijusu, profesoru
muzeologije u penziji,
preminulom pre dve godine
od hronične insomnije.
Oko njih se mota mačak Baribus
obučen u viktorijansko odelo
spava u sopstvenoj senci
zbog problema sa leđima,
za koga Zvonko govori
da je rođen iz Heraklitovog ždrela
koji usisava nestale egipatske mitove
putem sematičke mašine za
preradu otpada.
Profesor tvrdi da je
to pogrešna pretpostavka
Kratke priče
*
Noćni psi njuškaju oko moje zgrade i čuvaju ulazna vrata, za sada sam bezbedan, ali kad sanjam osećam nemir, strah od nedefinisanih stvari koji nadiru oko zgrade, pokušavaju da uđu. Ustao sam i otišao do frižidera da uzmem porciju ničega, ubeđen da gledam u prazninu. Ali se možda varam oko svega, ne znam, plutam u okeanu zaborava, ubeđen da je Zemja trapezoidna.
*
Brojao sam kruške po talmudskom redu, na tavanu pašnjaka, dok je za to vreme prijatelj Aurelijus brojao ovce koje je spakovao u konzervu. Nakon toga zobali smo mrtve zvezde i pričali viceve na latinskom. Zamorno je sve to, otišli smo na jablanovo drvo da visimo naglavačke i prosimo odmor.
*
Mačak koji živi u mojoj dnevnoj sobi se zove Baribus, ima rutinu koju obavlja svaki dan kvantnom preciznošću, nešto poput Kanta, čak i deli neke njegove stavove ali ih i radikalizuje: Baribus smatra da mi ne upadamo u vreme koja je od nas objektivno-univerzalno nezavisna konstanta, on smatra da mi svojim kretanjem u prostoru stvaramo vreme, itd.
*
Pas Džeki Džeki doručkuje sa mnom, ljute kobasice i pohovani pirinač, priča mi da već dve godine želi da se preseli iz dvorišta moje zgrade, ali ne zna gde. A tu je i pravno pitanje vlasništva, kaže. Samo sam ćutao i klmao glavom, a u sebi "e Džeki Džeki".
*
Na Kalemegdanu sam se spotakao o jedan kamen, nagnut prema severeozapadu četrdeset dva stepena. Hteo je nešto da mi kaže, ali kamenje ne govori. Ja sam ćutao i čekao nepoznato. Ali je onda
*
Moj frizer i ja se danas ugledasmo na ulici, slučajno, i među nama je strujalo neko nepoverenje, kao da se bojim da će mi ukrasti strip Dilana Doga. Posle toga šetao sam se nekim nepoznatim prostorima, čudnim, malo izbočenim.
*
Kupio sam četri jabuke za 75 dinara i njima žonglirao u pustoj ulici, negde iza Beograda, negde iza svesti.
